Florina i Oliva: Kanjon reke Gradac

Manastir Lelić, Kanjon reke Gradac,
Etno selo, Manastir Ćelije, Brankovina

14.08.2010.

Uvek kada treba da se desi nešto veliko ja se razbolim. Ja sam Oliva.
Tako je bilo i sada.

Florina je započela celu priču (mada o ovome maštamo već godinama i imale smo dogovor da čim se vrati iz Grčke odemo pravo u neki klub i …). Pokrenula je točak, a potom i internet istraživački rad (u Florina stilu) – blogovi planinara, sajtovi društva, staza i na kraju – planinarske prode. Učlanili smo se u planinarsko društvo Železničar (posebno mi je bilo drago zbog imena jer sam kao srednjoškolac bila u istoimenom mačevalačkom klubu, dok nekoliko nas nisu prebacili u Lokomotivu, hahaha). Kao prvu avanturu izabrale smo Kanjon reke Gradac, 14. avgust.

O tome kako je bilo pisaće Florina. Meni je dan kasnije pričala ravno dva sata o dogodovštinama. O zanimljivim ljudima, o celodnevnom grickanju kupina, ubranih usput. O tome kako su bosi šetali kroz reku, kako su domaćini, na koje su usput naletali, bili ljubazni. Pa, opet o opremi – šta je ko nosio i koji procenat planinara zaista ima sintetičku odeću i sl. Bila je sva usplahirena i srećna.

I zaista, za nekoga ko provodi svaki dan u gradu, makar to bio i Beograd, odlazak u prirodu predstavlja na neki način šok. Psihički i fizički.

Florina je svoj pohod zabeležila slikicama na mobilnom, a sada čekamo Vladimirka da donese kabl pa da vidimo beleške sa prve šetnje.